AKTUELNOSTI
Na ovoj stranici prikupili smo za vas sve o dešavanjima u vezi sa tranzicijom na cirkularnu ekonomiju. Između ostalog, možete pročitati vesti, uspešne priče i saznati o aktivnostima donosilaca odluka.
Ukoliko želite da Vaša aktivnost u oblasti cirkularne ekonomije bude objavljena na Platformi,
molimo Vas da nam dostavite upit
INFORMACIJE IZ SRBIJE
INFORMACIJE IZ EVROPE
Finska je međunarodni lider u procesu tranzicija na cirkularnu ekonomiju. Bila je prva država na svetu koja je izradila Mapu puta 2016. godine. Mnoga praktična rešenja cirkularne ekonomije razvijena su u Finskoj, čineći je liderom u tranziciji ka cirkularnoj ekonomiji. Finska ima istoriju razvoja cirkularnih rešenja, čak i pre nego što je „cirkularna ekonomija“ postala centralna globalna tema.
Zanimljivosti
Iz ugla industrije motivi za prihvatanje koncepta CE:
Na industrijskoj strani, kompanije su težile povećanju efikasnosti da bi uspele na globalnom tržištu i bile konkurentnije u odnosu na druge.
Velike šumarske kompanije postale su toliko efikasne koristeći „otpad“ kao izvor energije da zapravo proizvode više energije nego što je troše. Takođe su pronašli nove načine za stvaranje biogoriva i biomaterijala od drveta.
Iz ugla potrošača:
Na strani potrošača, depozitni sistem pomogao je recikliranju ambalaže skoro 100%. Delimično zahvaljujući sistemu depozita, Finska reciklira 95% konzervi, 90% plastičnih boca za piće i 87% staklenih boca, prema industrijskoj grupi Palpa.
Ovo su neke od najboljih reciklažnih stopa na svetu.
Razvoj znanja:
U roku od dve godine Finska je imala više akademskih kurseva za cirkularnu ekonomiju u poređenju sa drugim državama na celom svetu, preko 70.000 Finaca proučavalo je cirkularnu ekonomiju 2019. godine.
Intersantni sajtovi i alati kao primeri dobre prakse Finske:
Sitra https://www.sitra.fi/en/topics/a-circular-economy/
Finski fond za inovacije Sitra ima ogromnu količinu materijala koji se odnose na kružnu ekonomiju. Najnaprednija organizacija koja se bavi pitanjima cirkularne ekonomije na svetu.
Neki primeri Finskih kompanija koje su orjentisane ka modelu cirkularne ekonomije:
- Bamomas – Optimizacija industrijskih baterija sa ciljem produžetka životnog veka
- Betolar- Pretvara tokove industrijskog otpada u nisko-ugljenične građevinske materijale
- Bionova– Razvila alat za izračunavanje uticaja zgrada na životnu sredinu
- Calefa– Ponovna upotreba industrijske otpadne toplote u fabrikama ili daljinskom grejanju
- Combi Works– Lizing proizvodne opreme kroz "fabrika kao servis"
- Convion– Distribucija sistema gorivih ćelija za kombinovanu toplotnu i električnu energiju
- Ekorent– Zajednička električna vozila za kompanije i stambene zgrade
- eRENT– Vodi platformu za razmenu opreme za preduzeća
- Lindström– Uslužno korišćenje uniformi
- Neste– Stvara obnovljiva goriva iz otpada, poput ostatka uglja iz restorana
- Pure Waste– Prerađuje otpad od tekstila u nove odevne predmete
- Stora Enso– Koriste cirkularni koncept u operacijama i razvoju proizvoda
- 3stepIT– Ponovna refabrikacija i iznalaženje nove upotrebe kancelarijske IT opreme
- UPM Raflatac– Razvoj cirkularnih etiketa i lepkova
- Valtavalo– Pružanje usluga svetla umesto prodaja sijalica
- Zen Robotics– Kreiranje robota koji sortiraju građevinski otpad za reciklažu
ALATI I MATERIJALI:
- Finski inovativni fond poseduje veliku količinu materijala za cirkularnu ekonomiju
Business Finland – Bio i cirkularna Finland
- Poslovna Finska je posebno zainteresovana za podršku industriji plastike i ambalaže da razvija kružna rešenja, ali će pomoći bilo kojoj ideji koju smatraju vrednom
- VTT pomaže industrijskim partnerima da razviju tehnologije, procese i poslovne modele od linearnog prema cirkularnom modelu
Finland – leading the way to sustainable circular economy
- Kratka publikacija "Biznis Finland" od Biznis Finland i nekoliko ministarstava koji su sažeto objasnili važnost cirkularne ekonomije i relevantnu snagu Finske
MATERIJALI SA TOOLS FINSKA WEBSITE:
https://toolbox.finland.fi/themes/nature-and-sustainable-development/?load=5
https://toolbox.finland.fi/business-innovation/finland-a-global-forerunner-in-circular-economy/
https://toolbox.finland.fi/business-innovation/sustainable-growth-from-the-bioeconomy-2/
https://toolbox.finland.fi/themes/nature-and-sustainable-development/finland-is-leading-the-way-to-a-circular-economy/
https://toolbox.finland.fi/business-innovation/circular-economy/
INTERESANTNI WEB SAJTOVI:
Finski inovativni fond Sitra jedan je od globalnih vodećih stručnjaka za cirkularnu ekonomiju.
Textile refinement plant in Paimi
Otvorena je 2021 godine, ova fabrika će in 2021,ova fabrika će prerađivati 12,000 t tekstila i biti jedna od najvećih fabrika u Nordijskom regionu.
Helsinki Metropolitan Area Reuse Centre
- Socijalno preduzetništvo usmereno na pronalaženje novgo života proizvodima nakon upotrbe.
Ämmässuo landfill
HSY deponija u Espou koristi deponijski gas za proizvodnju energije
- Glavni centar baze podataka uzima toplotu sa servera i koristi je za grejanje domova koristeći rešenja koja je razvila lokalna energetka kompanija Nivos Energia u saradnji sa Yandex.
EIT CLIMATE - KIC AKTIVNOSTI
EIT CLIMATE - KIC aktivnosti i projekti
Beograd
EIT Climate - KIC je najveća EU inicijativa ili javno-privatno partnerstvo posvećeno borbi sa klimatskim promenama i smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte. Ova inicijativa pokrenuta je još 2010. godine od strane Evropskog instituta za inovacije i tehnologiju (EIT) zahvaljujući čijoj kontinuiranoj podršci danas EIT Climate - KIC deluje kroz mrežu od oko 400 partnera u 28 zemalja Evrope, među kojima dominiraju kompanije, visokoobrazovne i naučno-istraživačke institucije, lokalne samouprave i organizacije civilnog društva.
Privredna komora Srbije-Centar za cirkularnu ekonomiju implementira EIT Climate - KIC programe i projekte u Srbiji od 2017. godine. Tokom 2020. godine još tri organizacije iz Srbije postale su partneri EIT Climate-KIC čime je uspostavljen EIT Climate - KIC Hub Srbija koji danas čine: Privredna komora Srbije, SEE ICT (Startit centar), Climate Innovation Hub, Cirekon i Naučno-tehnološki park Niš.
Zahvaljujući podršci EIT Climate - KIC, u proteklih četiri godine Privredna komora Srbije realizovala je brojne programe i projekte:
- EIT Climate - KIC Pioneers into Practice - program profesionalne mobilnosti koji za cilj ima unapređenje znanja iz oblasti sistema inovacija i njihove primene u borbi sa klimatskim promenama. Obuhvata: onlajn obuku o sistemu inovacija, radionice, grupni projektni zadatak u vezi sa klimatskim izazovom, mentorstvo, radnu praksu 4-6 nedelja u nekoj od zemalja učesnica. Program je implementirala PKS u saradnji sa Climate Innovation Habom.
- EIT Climate - KIC Climate Launchpad - najveće svetsko takmičenje greentech i cleantech ideja. Namenjeno je svima onima koji imaju dobru poslovnu ideju koja može doprineti borbi sa klimatskim promenama. Program se sastoji od Bootcampa, individualnog mentorstva i takmičenja u prezentovanju ideja na nacionalnom nivou. Zahvaljujući podršci Climate-KIC, najbolja tri tima iz Srbije imali su priliku da svoje ideje predstave na velikom svetskom finalu.
- EIT Climate - KIC Accelerator - program namenjen startapima sa inovativnim i prodornim idejama u vezi sa klimatskim promenama. Pravo učešća imaju timovi koji nameravaju da osnuju startap i startapi do 5 godina starosti, sa inovativnim, komercijalno održivim proizvodima ili uslugama. Program obuhvata: edukaciju, lično mentorstvo i bespovratnu finansijsku pomoć, realizuje se u periodu između aprila i oktobra. Prethodnih godina program je bio implementiran od strane PKS i Startit centra.
- EIT Climate - KIC Journey - letnja škola o sistemu inovacija i njihovoj primeni u borbi sa klimatskim promenama. Program predstavlja kombinaciju akademskih studija i praktičnog rada. Namenjen je studentima završne godine studija, diplomcima, budućim masterima, magistrima i doktorima. Cilj programa je dublje razumevanje sistema inovacija, razvoj preduzetničkih znanja i veština, kao i razmena iskustava o izazovima i rešenjima u oblasti klimatskih promena. Učesnici imaju priliku da uče i rade u internacionalnom multidisciplinarnom timu i razviju svoje ideje, projekte uz podršku iskusnih mentora. Program je implementirala PKS uz podršku Fakulteta za primenjenu ekologiju Futura.
- Climathon - prvobitno pokrenut kao inicijativa EIT Climate - KIC, ovaj 24-časovni hakaton u međuvremenu je prerastao u globalni pokret. U 2020. godini Climathon je održan u ukupno 100 gradova u 60 zemalja na 6 kontinenata uz učešće 4500 učesnika koji su generisali 600 rešenja lokalnih klimatskih izazova. Ovaj pokret okuplja donosioce odluka, građane i sve zainteresovane strane da zajedno rade na osmišljavaju inovativnih rešenja unapred definisanih lokalnih klimatskih izazova.
- Akademija cirkularne ekonomije (ACE) - program obuke na temu cirkularne ekonomije namenjen predstavnicima privrede. Obuka je osmišljena kao kombinacija teoretskih informacija, najboljih praksi i postignutih benefita, uz učešće domaćih i međunarodnih stručnjaka iz oblasti cirkularne ekonomije. Program obuke obuhvatao je predavanja, radionice, grupni rad, webinare i online kurs o osnovama cirkularne ekonomije. Polaznici obuke naučili su kako da analiziraju postojeću situaciju u kompaniji u pogledu efikasnosti procesa rada i iskorišćenja materijala i koje sistemske promene i inovativne ideje treba da primene da optimizuju poslovanje. Akademija je osmišljena i implementirana u saradnji sa Cirekon centrom za cirkularnu ekonomiju.
- Radionice cirkularne ekonomije - namenjene predstavnicima privrede i ujedno potencijalnim učesnicima Akademije cirkularne ekonomije. Radionice su imale za cilj da pruže osnovne informacije o cirkularnoj ekonomiji, benefitima primene principa cirkularne ekonomije u poslovnim sistemima i detaljnije informacije o programu Akademije. Radionice su realizovane u saradnji sa Cirekon centrom za cirkularnu ekonomiju.
- EIT Climate-KIC projekat “Accelerating the transition to a Circular Economy by creation of a food value chain at University Campus Novi Sad” implementirala je PKS u saradnji sa GIZ-Climate Sensitive Waste Management, Centrom izvrsnosti za cirkularnu ekonomiju i klimatske promene UNS i organizacijom “Foodways” iz Švajcarske. Ovaj projekat imao je za cilj da kreira pilot model kreiranja lanca vrednosti otpada hrane u okviru Univerziteta Novi Sad koji obuhvata 14 fakultata, 3 instituta, 50.000 studenata i 5.000 zaposlenih. Cilj je bio pretvoriti postojeći linearan lanac vrednosti otpada od hrane u novi, inovativan cirkularni sistem, koji će uključivati valorizaciju prehrambenih otpadnih namirnica i redistribuciju hrane koja se još ne smatra otpadom.
- EIT Raw Materials projekat “Zero waste recovery of copper tailings in the ESEE region” implementira PKS u saradnji sa Rudarsko-topioničarskim basenom Bor, Tehnološkim fakultetom Bor i još 14 partnera iz Slovenije, Bugarske i Severne Makedonije. Cilj projekta je uspostavljanje lanca vrednosti učesnika u proizvodnji bakra u regionu JIE kako bi se promovisao inovativni servis za ekstrakciju metala (Cu, Ag, As, Au i Ree) bez bakarnih rudarskih otpada, koji je generisan tokom proteklih rudarskih aktivnosti.
- EIT Climate - KIC projekat “Future Cities of SEE” ima za cilj da pomogne transformaciju gradova jugoistočne Evrope Maribor, Sarajevo, Skoplje, Križevci, Niš i uvrsti ih među najbolja mesta za život, rad i posetu u Evropi do 2024. Ljudska društva su suočena sa mnoštvom ekoloških i klimatskih izazova, nejednakosti i sukoba. Gradovi su veliki izvor ovih problema i ujedno značajan deo rešenja problema. U gradovima JIE najveći izazovi su: zagađenje vazduha, loša infrastruktura, neefikasno pružanje javnih usluga, iseljavanje i smanjeno poverenje građana. U isto vreme, ovo je region zadivljujućeg potencijala. Ovaj projekat ima za cilj da iskoristi ove potencijale i pruži rešenja izazova. Projekat implementira PKS u saradnji sa Gradom Niš-Kancelarijom za lokalni ekonomski razvoj i Naučno-tehnološkim parkom Niš.
- EIT Climate - KIC projekat “Circular Beacons” implementira PKS u saradnji sa CirEkon, Institutom za klimatske promene, životnu sredinu i energiju “Wuppertal” Nemačka, Cleantech Bugarska, Privredno-industrijskom komorom Temišvara i Centrom za istraživanje i inovacije Atina, Grčka. Projekat ima za cilj uspostavljanja centara (Beacons) koji će pokrenuti implementaciju cirkularnih inovacija. Ovi svetionici biće prostor za prikazivanje inovacija, testiranje i komercijalizaciju novih usluga cirkularne ekonomije za mala, srednja preduzeća i startupe.
NEWSLETTER
Otvorena Akademija cirkularne ekonomije
U ponedeljak 28.02. je u online formatu počela sa radom jednonedeljna Akademija cirkularne ekonomije (ACE) Privredne komore Srbije, koja će kao svojevrsni inkubator znanja o alatima cirkularne ekonomije obezbediti kompanijama sticanje znanja iz oblasti: redizajna i cirkularnosti proizvoda, analize tokova materije, životnog ciklusa proizvoda i industrijske simbioze.
„Pred Privrednom komorom Srbije je ambiciozni zadatak da podstakne srpsku privredu da usvoji koncept zelenog poslovanja, hrabro krene u nove investicije, edukaciju i preoblikovanje poslovnih aktivnosti u duhu zelene ekonomije i time ublaži turbulentna vremena rapidnog povećanje cena energenata i energije, i oskudnost sirovina. S tim u vezi, u saradnji sa Ministarstvom privrede, započet je trogodišnji Program podrške razvoju cirkularne ekonomije u Srbiji“, rekao je Radman Šelmić savetnik predsednika Privredne komore Srbije za zelenu i cirkularnu ekonomiju i digitalnu transformaciju.
“Program, koji je deo Strategije industrijske politike Republike Srbije od 2021. do 2030. godine, pomoći će kompanijama da se adaptiraju zahtevima zelene tranzicije i prilagode poslovanje uslovima dekarbonizacije. Aktivnosti Programa usmerene su ka: sticanju novih poslovnih veština, kreiranju regulatornog okvira koji otpad preimenuje u resurs, kreiranju vodiča za upravlјanje otpadnim vodama u sektoru malih i srednjim preduzeća, kao i JKP sistemu, izradi vodiča za praćenje uglјeničkog otiska kao obavezne komponente cene, standardizaciji, alternativnim izvorima energije i slično, “ naveo je Nenad Milivojević samostalni savetnik u sektoru za privatizaciju, stečaj i industrijski razvoj u Ministarstvu privrede .
Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju PKS istakao je da kompanije ne bi trebalo da imaju pasivni pristup zelenoj trransfomaciji uklјučujući i cirkularnu ekonomiju . „Iz tog razloga, PKS je zauzela proaktivnu ulogu u ovom procesu, kao referentna institucija koja ima legitimitet da predstavlјa privredu,“ dodao je Mitrović.
„Ove godine na Akademiji će učestvovati predstavnici 35 kompanija, između ostalih: Coca-Cola HBC Srbija, Grundfos Srbija, NIS a.d, Nestle, Elixir Group...kao i mikro preduzeća koja sticanjem novih veština proširuju portfolio konsalting usluga. PKS nakon završene obuke i sertifikacije planira sastanak u prostorijama PKS sa polaznicima obuke kako bi se razgovaralo o zajedničkim zaklјučcima i idejama za unapređivanje transformacije zelene tranzicije u budućnosti,“ istakao je Mitrović.
Punjači za elektronske uređaje će biti jedinstveni
EU radi na nacrtu zakona kojim se predlaže zajednički standardni port za sve pametne telefone, tablete, digitalne kamere, slušalice, prenosne zvučnike i konzole za video igre.
Predlog ima za cilј da osigura da više nije potrebno kupovati novi punjač svaki put kada kupite novi mobilni telefon ili sličan predmet i da se svi uređaji mogu puniti istim punjačem.
Predlog će pobolјšati komfor potrošača usklađivanjem interfejsa za punjenje i tehnologije brzog punjenja. Ovim novim zakonom prodaja punjača će biti razdvojena od prodaje elektronskih uređaja, tako da pri kupovini novog uređaja neće nužno biti uklјučen novi punjač. Takođe, na ovaj način će se smanjiti elektronski otpad zbog mogućnosti korišćenja punjača za više uređaja bez obzira da li menjamo uređaj.
Da bi se pobolјšalo informisanje potrošača, Savet je predlogu dodao aneks sa piktogramom koji pokazuje da li se uređaj za punjenje nudi zajedno sa uređajem, kao i etiketu koja označava specifikacije punjenja.
Današnji mandat odobrili su ambasadori u Komitetu stalnih predstavnika Saveta (Council's Permanent Representatives Committee (Coreper)), što omogućava predsedništvu Saveta da započne pregovore sa Evropskim parlamentom nakon što Evropski parlament usaglasi svoj stav.
https://www.consilium.europa.eu/en/press/press-releases/2022/01/26/council-approves-a-common-charger-for-electronic-devices/
MARIJA PANTELIĆ, BOSIS, DOBITNIK NAGRADE EY DRUŠTVENO ODGOVORNI PREDUZETNIK GODINE
Marija Pantelić, direktor održivosti kompanije Bosis iz Valjeva, lidera na tržištu štampane i kaširane kartonske ambalaže i blister kartona u regionu, dobitnik je EY nagrade za preduzetnika godine u kategoriji EY Društveno odgovorni Preduzetnik godine u Srbiji. Kompanija je, inače, članica Alijanse za zelenu tranziciju i takođe je uspešno učestvovala u Akademiji za cirkularnu ekonomiju koju je PKS organizovala.
Začetnik priče o održivom i odgovornog poslovanju u BOSIS-u je gospođica Marija Pantelić, Direktorka održivosti, uz čije liderstvo je kompanija postigla značajne rezultate u ovoj oblasti što potvrđuju i brojna priznanja. Pored funkcije koju obavlja u BOSIS-u, aktivna je i na promovisanju i širenju svesti o održivom i odgovornom poslovanju i važi za ambasadora za mala i srednja preduzeća.
Prilikom dodele nagrada Marija Pantelić je izjavila:
„Hvala vam na ovom prestižnom priznanju. Hvala našem osnivaču, a mom ocu, koji je pre 40 godina započeo ovu priču i naučio nas pravim vrednostima. Hvala svim članovima Bosis Familly-ja i našoj deci, našim najmlađim Bosisićima koji u svemu učestvuju i iskreno se raduju.
Sve što smo do sada radili, sve što radimo i sve što ćemo raditi činimo zbog njih. Ovo priznanje neka ne bude samo priznanje za nas, neka to bude i priznanje svim malim i srednjim preduzećima koja nisu sada sa nama, a posluju sa svrhom.
Hajde da svi živimo i poslujemo odgovorno i održivo, jer samo zajedničkim snagama možemo da učinimo ovaj svet boljim za buduće generacije!“
Bosis je jedna od samo 15 kompanija u Srbiji koje izveštavaju po GRI metodologiji i nalazi se u 1% kompanija u svim kategorijama na svetskom nivou koje zadovoljavaju visoke zahteve društvene odgovornosti i poseduje EcoVadis Gold Supplier priznanje, a koncept društvene odgovornosti prepoznali su i uvrstili u svoju BOSIS Family organizacionu kulturu.
