AKTUELNOSTI

Na ovoj stranici prikupili smo za vas sve o dešavanjima u vezi sa tranzicijom na cirkularnu ekonomiju. Između ostalog, možete pročitati vesti, uspešne priče i saznati o aktivnostima donosilaca odluka.
Ukoliko želite da Vaša aktivnost u oblasti cirkularne ekonomije bude objavljena na Platformi,
molimo Vas da nam dostavite upit
ce-hub-cirkularne-ekonomije-srbije

AKTIVNOSTI PREDSEDNIKA SRBIJE

srbija-grb

AKTIVNOSTI VLADE SRBIJE

INFORMACIJE IZ SRBIJE

Toplana Šabac
finska

Kako grejanje u Šapcu manje košta i građane i životnu sredinu?


O
d 21.000 domaćinstava u Šapcu, središtu Mačvanskog okruga u zapadnoj Srbiji, 10.000 se i dalje greje na čvrsta goriva – ugalj i drva. Oblaci dima iz njihovih odžaka, jedan su od glavnih izvora zagađenja vazduha tokom grejne sezone. Osim toga, direktno doprinose i emisijama gasova sa efektom staklene bašte (GHG), koji zagrevaju planetu, što pogoršava klimatske promene. Slična je situacija u celoj Srbiji gde se više od polovine domaćinstava greje na čvrsta goriva, navodi Program ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP)Kako bi motivisali što više građana da pređu na daljinsko grejanje, u javno komunalnom preduzeću Toplana-Šabac su odlučili da ne naplaćuju troškove priključenja na sistem. Takođe su pronašli način da istovremeno uštede i novac građanima za račune i energiju koja se troši za grejanje.Naime, u Šapcu, za razliku od većine gradova u Srbiji, građani daljinsko grejanje plaćaju po potrošnji, a ne po kvadraturi stana, pa su motivisani da manje troše toplotnu energiju. Jedna od njih je i Natalija Tubić, koja kaže da je njen račun za grejanje sada manji čak četiri puta.- Dve hiljade dinara smo dobili račun, a prošle godine je bio oko osam i osamsto. Kada izlazimo iz kuće, zavrnemo radijator i manja je potrošnja. Pre toga je bilo da se non-stop greje i bude ti pretoplo. Moraš da otvaraš prozor, pa onda greješ polje – objašnjava Natalija.Ovakve uštede su moguće jer je Toplana-Šabac, paralelno sa uvođenjem naplate po potrošnji, pomogla građanima da unaprede termoizolaciju zgrada subvencijom od 50%. Na taj način je u oko 40 stambenih zgrada povećana energetska efikasnost.- U svakom stanu u zgradi koju smo izolovali sa 10 centimetara vune ili stiropora, građani su uštedeli između 150 do 500 EUR po grejnoj sezoni, u zavisnosti od kvadrature, dok je u celom objektu dva do tri puta smanjena emisija ugljen-dioksida (CO2)– navodi Slobodan Jerotić, direktor JKP "Toplana-Šabac".Daljinsko grejanje u Šapcu funkcioniše zahvaljujući pametnom sistemu – SCADA, koji Toplana koristi od 2019. godine. SCADA je hardver i softver ugrađen u toplotne podstanice iz kojih se toplotna energija sa distributivnog sistema isporučuje građanima. Trenutno je 140 toplotnih podstanica priključeno na ovaj daljinski nadzor, a u toku je priključivanje dodatnih 130.- Štedimo energiju tako što isporučujemo samo onoliko toplote koliko je potrebno. Preko kompjutera, na daljinu, možemo da pratimo opravdanost pritužbi na temperaturu i reagujemo pre nego što dođe do zastoja u grejanju – objašnjava Miloš Marinković iz Odeljenja distribucije toplotne energije JKP "Toplana-Šabac".Merenja u podstanicama daju informacije o tome da li zgrade dobijaju dovoljno energije, kako će priključenje novog objekta uticati na mrežu, kao i o eventualnim kvarovima. SCADA sistem omogućava i da se svi ti podaci analiziraju. Tako je Toplana-Šabac ustanovila da je na mreži godišnje zabeleženo u proseku 30 kvarova i da su se oni dešavali zbog brzog zagrevanja sistema. Prošle godine su počeli sporije da pokreću sistem, i do decembra nisu imali nijedan kvar. Sistem je time dokazao isplativost, posebno kada se ima u vidu da popravka jednog kvara može da košta 10.000 evra.Osim pametnog sistema daljinskog grejanja i izolacije zgrada radi uštede energije, Grad Šabac počinje da koristi i obnovljive izvore energije. U saradnji sa prvom Energetskom zadrugom u Srbiji, nastalom udruživanjem građana kroz projekat "Sunčani krovovi Šabac", na krovu Toplane instalirana je mala solarna fotonaponska centrala od 3 kilovata. U planu je pokretanje kampanje za grupno finansiranje i proširenje kapaciteta za dodatnih 17 kilovata. "Zelena" toplota proizvodi se i iz male kotlarnice na biomasu koja je ranije radila na lož ulje. Lestvica ambicija za budućnost je visoko postavljena.- Krajnji cilj naše energetske politike je da do 2050. godine budemo potpuno energetski nezavisni od fosilnih goriva – najavljuje Slobodan Jerotić.Ostvarivanjem tom plana, emisije CO2 u Šapcu će biti svedene na minimum, a ceo grad će postati energetski efikasniji i pametniji u procesu prilagođavanja na klimatske promene i izazove koje one donose.

Uspostavljanje SCADA sistema za nadzor i upravljanje radom toplotnih podstanica na sistemu daljinskog grejanja grada Šapca je nagrađeno kao jedno od 11 najboljih inovativnih i klimatski pametnih rešenja u okviru projekta "Lokalni razvoj otporan na klimatske promene", koji Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) sprovodi u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, uz finansijsku podršku Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF). Procenjeno je da će tokom trajanja projekta biti ostvareno smanjenje emisija za 31.660 tona CO2, što je jednako emisijama oko 6.200 putničkih vozila za godinu dana vožnje.

 

INFORMACIJE IZ EVROPE

FINSKA
finska

Finska je  međunarodni lider u procesu tranzicija na cirkularnu ekonomiju. Bila je prva država na svetu koja je izradila Mapu puta 2016. godine. Mnoga praktična rešenja cirkularne ekonomije razvijena su u Finskoj, čineći je liderom u tranziciji ka cirkularnoj ekonomiji. Finska ima istoriju razvoja cirkularnih rešenja, čak i pre nego što je „cirkularna ekonomija“ postala centralna globalna tema.

Zanimljivosti

Iz ugla industrije motivi za prihvatanje koncepta CE:

Na industrijskoj strani, kompanije su težile povećanju efikasnosti da bi uspele na globalnom tržištu i bile konkurentnije u odnosu na druge.

Velike šumarske kompanije postale su toliko efikasne koristeći „otpad“ kao izvor energije da zapravo proizvode više energije nego što je troše. Takođe su pronašli nove načine za stvaranje biogoriva i biomaterijala od drveta.

Iz ugla potrošača:

Na strani potrošača, depozitni sistem pomogao je recikliranju ambalaže skoro 100%. Delimično zahvaljujući sistemu depozita, Finska reciklira 95% konzervi, 90% plastičnih boca za piće i 87% staklenih boca, prema industrijskoj grupi Palpa.

Ovo su neke od najboljih reciklažnih stopa na svetu.

Razvoj znanja:

U roku od dve godine Finska je imala više akademskih kurseva za cirkularnu ekonomiju u poređenju sa drugim državama na celom svetu, preko 70.000 Finaca proučavalo je cirkularnu ekonomiju 2019. godine.

Intersantni sajtovi i alati kao primeri dobre prakse Finske:

Sitra  https://www.sitra.fi/en/topics/a-circular-economy/

sitra min

Finski fond za inovacije Sitra ima ogromnu količinu materijala koji se odnose na kružnu ekonomiju. Najnaprednija organizacija koja se bavi pitanjima cirkularne ekonomije na svetu.

 

 

Neki primeri Finskih kompanija koje su orjentisane ka modelu cirkularne ekonomije: 

  • Bamomas – Optimizacija industrijskih baterija sa ciljem produžetka životnog veka 
  • Betolar- Pretvara tokove industrijskog otpada u nisko-ugljenične građevinske materijale 
  • Bionova– Razvila alat za izračunavanje uticaja zgrada na životnu sredinu 
  • Calefa– Ponovna upotreba industrijske otpadne toplote u fabrikama ili daljinskom grejanju 
  • Combi Works– Lizing proizvodne opreme kroz "fabrika kao servis" 
  • Convion–  Distribucija sistema gorivih ćelija za kombinovanu toplotnu i električnu energiju 
  • Ekorent– Zajednička električna vozila za kompanije i stambene zgrade 
  • eRENT– Vodi platformu za razmenu opreme za preduzeća 
  • Lindström– Uslužno korišćenje uniformi  
  • Neste– Stvara obnovljiva goriva iz otpada, poput ostatka uglja iz restorana 
  • Pure Waste–  Prerađuje otpad od tekstila u nove odevne predmete 
  • Stora Enso– Koriste cirkularni koncept u operacijama i  razvoju proizvoda 
  • 3stepIT–  Ponovna refabrikacija i iznalaženje nove upotrebe kancelarijske IT opreme 
  • UPM Raflatac– Razvoj cirkularnih etiketa i lepkova 
  • Valtavalo–  Pružanje usluga svetla umesto prodaja sijalica 
  • Zen Robotics– Kreiranje robota koji sortiraju građevinski otpad za reciklažu

ALATI I MATERIJALI:

              Sitra – a circular economy 

  • Finski inovativni fond poseduje veliku količinu materijala za cirkularnu ekonomiju 

               Business Finland – Bio i cirkularna Finland

  • Poslovna Finska je posebno zainteresovana za podršku industriji plastike i ambalaže da razvija kružna rešenja, ali će pomoći bilo kojoj ideji koju smatraju vrednom

               VTT – Circular economy

  • VTT pomaže industrijskim partnerima da razviju tehnologije, procese i poslovne modele od linearnog prema cirkularnom modelu 

               Finland – leading the way to sustainable circular economy

  • Kratka publikacija "Biznis Finland" od Biznis Finland i nekoliko ministarstava koji su sažeto objasnili važnost cirkularne ekonomije i relevantnu snagu Finske

 

MATERIJALI SA TOOLS FINSKA WEBSITE:

           https://toolbox.finland.fi/themes/nature-and-sustainable-development/?load=5

          https://toolbox.finland.fi/business-innovation/finland-a-global-forerunner-in-circular-economy/

          https://toolbox.finland.fi/business-innovation/sustainable-growth-from-the-bioeconomy-2/

          https://toolbox.finland.fi/themes/nature-and-sustainable-development/finland-is-leading-the-way-to-a-circular-economy/

          https://toolbox.finland.fi/business-innovation/circular-economy/

INTERESANTNI WEB SAJTOVI:

       Sitra

       Finski inovativni fond Sitra jedan je od globalnih vodećih stručnjaka za cirkularnu ekonomiju.

       Textile refinement plant in Paimi

      Otvorena je 2021 godine, ova fabrika će  in 2021,ova fabrika će prerađivati 12,000 t tekstila i biti        jedna od najvećih fabrika u Nordijskom regionu. 

       Helsinki Metropolitan Area Reuse Centre

  • Socijalno preduzetništvo usmereno na pronalaženje novgo života proizvodima nakon upotrbe.

       Ämmässuo landfill

        HSY     deponija u Espou koristi deponijski gas za proizvodnju energije 

      Yandex datacentre in Mäntsälä

  • Glavni centar baze podataka uzima toplotu sa servera i koristi je za grejanje domova koristeći rešenja koja je razvila lokalna energetka kompanija Nivos Energia u saradnji sa Yandex.

 


EIT CLIMATE - KIC AKTIVNOSTI

eit-climate-kic
CENTAR ZA CIRKULARNU EKONOMIJU
pks-privredna-komora-srbije

EIT CLIMATE - KIC aktivnosti i projekti

 
Centar za cirkularnu ekonomiju
Beograd

 EIT Climate - KIC je najveća EU inicijativa ili javno-privatno partnerstvo posvećeno borbi sa klimatskim promenama i smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte. Ova inicijativa pokrenuta je još 2010. godine od strane Evropskog instituta za inovacije i tehnologiju (EIT) zahvaljujući čijoj kontinuiranoj podršci danas EIT Climate - KIC deluje kroz mrežu od oko 400 partnera u 28 zemalja Evrope, među kojima dominiraju kompanije, visokoobrazovne i naučno-istraživačke institucije, lokalne samouprave i organizacije civilnog društva.

Privredna komora Srbije-Centar za cirkularnu ekonomiju implementira EIT Climate - KIC programe i projekte u Srbiji od 2017. godine. Tokom 2020. godine još tri organizacije iz Srbije postale su partneri EIT Climate-KIC čime je uspostavljen EIT Climate - KIC Hub Srbija koji danas čine: Privredna komora Srbije, SEE ICT (Startit centar),  Climate Innovation Hub, Cirekon i Naučno-tehnološki park Niš.

Zahvaljujući podršci EIT Climate - KIC, u proteklih četiri godine Privredna komora Srbije realizovala je brojne programe i projekte:

  • EIT Climate - KIC Pioneers into Practice - program profesionalne mobilnosti koji za cilj ima unapređenje znanja iz oblasti sistema inovacija i njihove primene u borbi sa klimatskim promenama. Obuhvata: onlajn obuku o sistemu inovacija, radionice, grupni projektni zadatak u vezi sa klimatskim izazovom, mentorstvo, radnu praksu 4-6 nedelja u nekoj od zemalja učesnica. Program je implementirala PKS u saradnji sa Climate Innovation Habom.

  • EIT Climate - KIC Climate Launchpad - najveće svetsko takmičenje greentech i cleantech ideja. Namenjeno je svima onima koji imaju dobru poslovnu ideju koja može doprineti borbi sa klimatskim promenama. Program se sastoji od Bootcampa, individualnog mentorstva i takmičenja u prezentovanju ideja na nacionalnom nivou. Zahvaljujući podršci Climate-KIC, najbolja tri tima iz Srbije imali su priliku da svoje ideje predstave na velikom svetskom finalu.

  • EIT Climate - KIC Accelerator - program namenjen startapima sa inovativnim i prodornim idejama u vezi sa klimatskim promenama. Pravo učešća imaju timovi koji nameravaju da osnuju startap i startapi do 5 godina starosti, sa inovativnim, komercijalno održivim proizvodima ili uslugama. Program obuhvata: edukaciju, lično mentorstvo i bespovratnu finansijsku pomoć, realizuje se u periodu između aprila i oktobra. Prethodnih godina program je bio implementiran od strane PKS i Startit centra.

  • EIT Climate - KIC Journey - letnja škola o sistemu inovacija i njihovoj primeni u borbi sa klimatskim promenama. Program predstavlja kombinaciju akademskih studija i praktičnog rada. Namenjen je studentima završne godine studija, diplomcima, budućim masterima, magistrima i doktorima. Cilj programa je dublje razumevanje sistema inovacija, razvoj preduzetničkih znanja i veština, kao i razmena iskustava o izazovima i rešenjima u oblasti klimatskih promena. Učesnici imaju priliku da uče i rade u internacionalnom multidisciplinarnom timu i razviju svoje ideje, projekte uz podršku iskusnih mentora. Program je implementirala PKS uz podršku Fakulteta za primenjenu ekologiju Futura.

  • Climathon - prvobitno pokrenut kao inicijativa EIT Climate - KIC, ovaj 24-časovni hakaton u međuvremenu je prerastao u globalni pokret. U 2020. godini Climathon je održan u ukupno 100 gradova u 60 zemalja na 6 kontinenata uz učešće 4500 učesnika koji su generisali 600 rešenja lokalnih klimatskih izazova. Ovaj pokret okuplja donosioce odluka, građane i sve zainteresovane strane da zajedno rade na osmišljavaju inovativnih rešenja unapred definisanih lokalnih klimatskih izazova.

  • Akademija cirkularne ekonomije (ACE) - program obuke na temu cirkularne ekonomije namenjen predstavnicima privrede. Obuka je osmišljena kao kombinacija teoretskih informacija, najboljih praksi i postignutih benefita, uz učešće domaćih i međunarodnih stručnjaka iz oblasti cirkularne ekonomije. Program obuke obuhvatao je predavanja, radionice, grupni rad, webinare i online kurs o osnovama cirkularne ekonomije. Polaznici obuke naučili su kako da analiziraju postojeću situaciju u kompaniji u pogledu efikasnosti procesa rada i iskorišćenja materijala i koje sistemske promene i inovativne ideje treba da primene da optimizuju poslovanje. Akademija je osmišljena i implementirana u saradnji sa Cirekon centrom za cirkularnu ekonomiju.

  • Radionice cirkularne ekonomije - namenjene predstavnicima privrede i ujedno potencijalnim učesnicima Akademije cirkularne ekonomije. Radionice su imale za cilj da pruže osnovne informacije o cirkularnoj ekonomiji, benefitima primene principa cirkularne ekonomije u poslovnim sistemima i detaljnije informacije o programu Akademije. Radionice su realizovane u saradnji sa Cirekon centrom za cirkularnu ekonomiju.

  • EIT Climate-KIC projekat “Accelerating the transition to a Circular Economy by creation of a food value chain at University Campus Novi Sad” implementirala je PKS u saradnji sa GIZ-Climate Sensitive Waste Management, Centrom izvrsnosti za cirkularnu ekonomiju i klimatske promene UNS i organizacijom “Foodways” iz Švajcarske. Ovaj projekat imao je za cilj da kreira pilot model kreiranja lanca vrednosti otpada hrane u okviru Univerziteta Novi Sad koji obuhvata 14 fakultata, 3 instituta, 50.000 studenata i 5.000 zaposlenih. Cilj je bio pretvoriti postojeći linearan lanac vrednosti otpada od hrane u novi, inovativan cirkularni sistem, koji će uključivati valorizaciju prehrambenih otpadnih namirnica i redistribuciju hrane koja se još ne smatra otpadom.

  • EIT Raw Materials projekat “Zero waste recovery of copper tailings in the ESEE region” implementira PKS u saradnji sa Rudarsko-topioničarskim basenom Bor, Tehnološkim fakultetom Bor i još 14 partnera iz Slovenije, Bugarske i Severne Makedonije. Cilj projekta je uspostavljanje lanca vrednosti učesnika u proizvodnji bakra u regionu JIE kako bi se promovisao inovativni servis za ekstrakciju metala (Cu, Ag, As, Au i Ree) bez bakarnih rudarskih otpada, koji je generisan tokom proteklih rudarskih aktivnosti.

  • EIT Climate - KIC projekat “Future Cities of SEE” ima za cilj da pomogne transformaciju gradova jugoistočne Evrope Maribor, Sarajevo, Skoplje, Križevci, Niš i uvrsti ih među najbolja mesta za život, rad i posetu u Evropi do 2024. Ljudska društva su suočena sa mnoštvom ekoloških i klimatskih izazova, nejednakosti i sukoba. Gradovi su veliki izvor ovih problema i ujedno značajan deo rešenja problema. U gradovima JIE najveći izazovi su: zagađenje vazduha, loša infrastruktura, neefikasno pružanje javnih usluga, iseljavanje i smanjeno poverenje građana. U isto vreme, ovo je region zadivljujućeg potencijala. Ovaj projekat ima za cilj da iskoristi ove potencijale i pruži rešenja izazova. Projekat implementira PKS u saradnji sa Gradom Niš-Kancelarijom za lokalni ekonomski razvoj i Naučno-tehnološkim parkom Niš.

  • EIT Climate - KIC projekat “Circular Beacons” implementira PKS u saradnji sa CirEkon, Institutom za klimatske promene, životnu sredinu i energiju “Wuppertal” Nemačka, Cleantech Bugarska, Privredno-industrijskom komorom Temišvara i Centrom za istraživanje i inovacije Atina, Grčka. Projekat ima za cilj uspostavljanja centara (Beacons) koji će pokrenuti implementaciju cirkularnih inovacija. Ovi svetionici biće prostor za prikazivanje inovacija, testiranje i komercijalizaciju novih usluga cirkularne ekonomije za mala, srednja preduzeća i startupe.

 

NEWSLETTER

PUBLIKACIJE