Modeli za inkluziju socijalno neformalnih grupa u model CE

U ovom delu platforme bavimo se pitanjem uređenja sistema sakupljanja otpada od strane neformalnih sakupljača i predlozima za unapređenje njihovih prava, predstavljajući različite modele uvođenja socijalno ugroženih grupa u radno-pravni sistem.

Kroz urađene analize cilj je da se prikažu modeli koji mogu da doprinesu ostvarivanju cilja 1 – svet bez siromaštva, ciljeva održivog razvoja UN.

Reorganizacija državnog budžeta i definisanje prava socijalno ugroženih grupa, koje se bave sakupljanjem otpada, su načini da se doprinese smanjenju siromaštva u lokalnoj zajednici.

Svaki segment sistemske promene kroz definisani temelj Evropskog Zelenog dogovora, vodi ka tranziciji na održiviji, otporniji i pravičniji model društvenog sistema i približavanju novih društvenih vrednosti zasnovanih na izbalansiranom odnosu između ljudi, planete i ekonomskog prosperiteta.
Ciljevi održivog razvoja, cirkularna ekonomija, borba sa klimatskim promenama i oporavak Planete od zagađenja pokreću „resetovanje“ sistema dosadašnjeg načina života, podsećajući na važnost reči:  solidarnost, inkluzija i briga o zajednici.

Jedna od osnovnih komponenti cirkularne ekonomije i održivog razvoja je smanjenje proizvodnje otpada i zagađenja. Ovo se postiže kroz adekvatno uređen sistem sakupljanja sirovina (otpad) u odnosu na zakonski okvir i socijalno uređenje države. Međutim, pored važnosti obezbeđivanja korišćenih sirovina u današnjem svetu „nove normalnosti“ postaje još više važna briga o ljudima (radnicima). U tom kontekstu ovde će biti posvećena pažnja neformalnim sakupljačima otpada koji se bave ovim poslovima pre svega zbog života u teškom siromaštvu.

U sistemu cirkularne ekonomije „potencijalni“ otpad je vredna sirovina koja može biti korišćena u proizvodnim sistemima i obezbediti smanjenje troškova i nastanak otpada i zagađenja. U ovakvom konceptu upravljanja sirovinama u Srbiji značajnu ulogu imaju (neformalni) sakupljači otpada. Upravo oni kroz reorganizaciju sistema mogu biti potencijalni kandidati za nova zelena radna mesta. Poražavajući je podatak da 87% prikupljenog otpada u Srbiji potiče iz tzv. „sive zone“, odnosno od neformalnih sakupljača koji na taj način izdržavaju između 6-10.000 porodica (podatak prezet iz dokumenta: Proširenje pojednostavljenog angažovanja radnika na privremenim i povremenim poslovima).

Da bi sistem bio funkcionalan, neophodno je obezbediti organizovano sakupljanje i selekciju otpada, maksimalno korišćenje sekundarnih sirovina u novom ciklusu proizvodnje (implementirati princip maksimalne iskorišćenosti sirovina zero waste princip), preradu reciklabilnih komponenti u nove vrednosti, smanjenje stvaranja otpada u svim fazama proizvodnje ili pružanja usluga, bezbedno odlaganje neupotrebljivih frakcija, potpunu zaštitu životne sredine i lica koja obavljaju ove delatnosti kroz (ne)formalno angažovanje. Taj i takav sistem u Srbiji nije do kraja zaokružen i postoje tek neki elementi koje je potrebno redizajnirati i unaprediti njegovu održivost.

Upravo stoga Platforma za inkluziju neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina (kao deo Digitialne platforme za cirkularnu ekonomoiju) teži da okupi zainteresovane strane u nameri da na najbolji način definiše zakonske odredbe za pravno regulisanje socio-ekonomskog položaja lica koja se bave ovom delatnošću.

Centar za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije je 14. maja 2021. u saradnji sa projektom “Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena (DKTI)” koji u Srbiji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ, organizovao sastanak povodom predstavljanja dve analize:

1. „Istraživanje o mehanizmima za uključivanje u formalno tržište rada korisnika novčane socijalne pomoći“

Ovo istraživanje proizašlo je na osnovu iskustava sa terena u direktnom testiranju modela inkluzije sakupljača koji su razvijeni u okviru GIZ projekta. Kako je za većinu sakupljača socijalna pomoć jedini stalni izvor prihoda, ono je i ključni demotivišući faktor njihovog daljeg angažovanja na tržištu rada.

2. „Ex ante analiza proširenja sistema pojednostavljenog angažovanja radnika na privremenim i povremenim poslovima – sakupljači sekundarnih sirovina“ o kojoj je govorila menadžerka za regionalnu reformu Irena Đorđević iz NALED-a.

Jedan od predloga iz ovog dokumenta za rešavanje problema neformalnih sakupljača otpada je uvođenje registra koji bi, uz pojednostavljenu proceduru, omogućio njihovu evidenciju i lakše ostvarivanje dodatnih, odnosno očuvanje stečenih prava.

Obe analize, sumirani nalazi, kao i prateće prezentacije dostupne su: