Studija dobre prakse

Zahvaljujuci primeni bioloskih mehanizama, slozeni lignocelulozni ostaci iz poljoprivrede i sumarstva konvertuju se u kvalitetnu, u nasem slucaju, organski sertifikovanu namirnicu. Primenjena tehnologija u preradi nus proizvoda stocarstva i celuloznih ostataka biljnih proizvodnji, iskljucivo je bazirana na mikrobioloskim procedima. Jedan segment ovih procesa je inovativan i zasticen kao know how u vlasnistvu Ekofungija. Inovacija je zasluzna za potpunu eliminaciju emisije stetnih gasova, inace enormnu u standardnim tehnologijama, i drasticno umanjenje uttoska energije. Proces rezultira jestivim gljivama. Sekundarni proizvod ovog ciklusa (istroseni substrat i kompost) se plasira dalje u poljoprivredne aktivnosti, stocarstvo, hortikulturu i povrtarstvo, i to kao komponenta stocne hrane li dodatak zemljistu. Viskove proizvoda iz povrtarstva Ekofungi preuzima od korisnika substrata, radi proizvodnje finalnog proizvoda, odnosno, kada je sekundarni proizvod u pitanju, (stajnjak, celulozni ostaci) on dolaze natrag u proizvodnju gljiva. Cirkularna proizvodnja u slucaju Ekofungija je primer cirkularne ekonomije, jer svaki segment rezultira trzisno vrednim proizvodom, te obezbedjuje i tzv.multiple cashflow, najvazniji faktor koji razlikuje cirkularne od recirklazne proizvodnje.Proces u Ekofungiju rezultira sa organski sertifikovanom paletom proizvoda. Primer cirkularno novativnog modela koji je primenhen u Ekofungiju je uvrcen u curiculum katedre za sistemski dizajn Politehnickog fakulteta, univ.u Toronu i Ekonomskog fakulteta Univ.u Pecuju. U ovom slucaju, ne radi se o studiji vec primenjenoj tehnologiji.