Stanje cirkularne ekonomije u Srbiji 2021/2022

Istraživanje je realizovano kao deo Programa podrške cirkularnoj ekonomiji koji Centar za cirkularnu ekonomiju PKS realizuje uz pomoć Ministarstva privrede Vlade Republike Srbije

PREGLED GLAVNIH ZAKLJUČAKA

Uzorak

Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 365 Sam uzorak većinski čine pripadnici vlasničkih ili ruk- ovodećih strukutura, sa 6 ili više godina radnog staža. U uzorku su zastupljena preduzeća svih veličina, u pogledu broja zaposlenih i visine prihoda, ali su ispitan- ici pretežno mikro i MSP koja posluju u Republici Srbiji

Cirkularna ekonomija (znanje, stavovi, prakse)

Ispitanici su postigli gotovo jednoglasni konsenzus oko toga da bi svaka kompanija trebalo da pruži ak- tivan odgovor na ekološke izazove, kao i da je ot- pad koji privreda generiše u konstantnom porastu. Najmanja, a opet natpolovična, stopa saglasnosti, odnosila se da rastuće potrebe kompanija za en- ergijom, kao i stavkom da sve veći broj kupaca bira proizvode ekoloških
Nešto više od jedne petine ispitanika nije čulo za cirkularnu ekonomiju (CE) dok njih 60.5% navodi da je čulo za termin, ali da nisu upućeni u
Na kviz pitanju o 6-R principa CE nismo dobili ni- jedan tačan odgovor. Ipak, kao dva najbolje prepoz- nata principa cirkularne ekonomije izvodjili su se re- ciklaža i ponovna upotreba koje je tačno navelo više od 2/3 ispitanika. Odbijanje upotrebe svega što nije neophodno je najmanje prepoznat princip CE koji je tačno navelo svega 34% ispitanika.
4% anketiranih privrednih društava u Republici Sr- biji sprovodi jedan ili više principa CE u svom poslo- vanju. Dva najčešća principa koja se implementiraju su neka forma reciklaže (sprovodi 59.8%) i smanjenje potrošnje energije i materijala (sprovodi 57%). Punu primenu svih 6 principa CE navelo je svega 8.5% privrednih društava. Ono što zabrinjava je što prin- cip odbijanja utroška nepotrebnih resursa navodi svega 36.6%. Ovo može da indikuje na nedosta- tak procedura i struktura koje omogućuju redizajn proizvodnih i uslužnih procesa.
Nešto više od tri četvrtine ispitanih kompanija, navodi da je sprovođenje principa cirkularne ekonomije korisno, dok malo više od pola navodi da je sprovođenje cirkularne ekonomije isplativo. Ima- jući u vidu nivo svesti o pojmu CE - ove rezultate bi trebalo uzeti sa dozom

Izuzetno je ohrabrujuće što dve trećine ispitanika smatra bi sprovođenju cirkularne ekonomije u nji- hovoj kompaniji trebalo biti dat visok (46.3%) ili vrhunski prioritet (21.9%). Ovo ukazuje na jasnua po- trebu za prelazak na cirkularne modele poslovanja
U pogledu konkretnih aktivnosti u vezi sa efikasnim korišćenjem resursa i energije, većina kompanija je u ranim fazama planiranja i Mere smanjenja potrošnje energije, smanjenja potrošnje materijala i sirovina, smanjenja emisije štetnih gasova i otpada, u proseku sprovodi jedna trećina ispitanih kompanija. Mali broj kompanija uspeo je da sprovede neke od ovih principa uspešno do kraja. Na prvom mestu radi se o smanjenju otpada i tu meru sprovela je gotovo svaka peta ispitana kompanija. Najmanje se odmaklo sa smanjenjem potrošnje materijala i sirovina - što je delo sprovelo tek nekih 7.9% kompanija.
U pogledu konkretnih aktivnosti koje pomažu pov- ratku investicije u cirkularnu ekonomiju, najveći broj kompanija je uspešno sproveo prodaju otpada, restlova i nusproizvoda (29%), popravku proizvoda (24.9%) i recikliranje proizvoda (24.7%). Najslabije se stoji sa preuzimanjem proizvoda od kupaca nakon isteka životnog veka proizvoda (48.2%) kao i preu- zimanjem proizvoda od kupaca nakon upotrebe proizvoda (46.8%).
Sam dizajn proizvoda od fundamentalne važnosti je po sam proces cirkularne ekonomije. Relativno mali broj kompanija uspeo je u delo sprovede ekološki dizajn proizvoda - bilo da to podrazumeva takav dizajn proizvoda koji će u njegovoj upotrebi zaht- evati minimalan utrošak materijala i energije, dizajn proizvoda tako da može da se koristi više puta, ili dizajn proizvodnih procesa tako da se smanji U proseku, 14% kompanija uspelo je da ove mere sprovede u delo. Ono što ohrabruje je da je većina kompanija u fazi ramatranja ili samog sprovođenja mera ekodizajna.
U proseku jedna trećina kompanija započela je sprovođenje mera zelene nabavke ili ih je uspešno
1% ispitanika saglasilo se sa izjavom da kupci danas sve češće biraju proizvode ekoloških kom- panija. Ovo znači da nešto manje od pola ispitanih kompanija ne oseća pritisak potrošača i njihov zahtev da kompanije počnu da se ponašaju na cirku- laran način. Ako stvari pogledamo iz drugog ugla, odnosno aktivnog napora da se pronađu ekološki svesni kupci ili da se pređe na ekološku ambalažu ili uslužno dominante modele poslovanja, primeću- jemo da je inicijativa još manja. Ovo indikuje da kompanije koje posluju u Republici Srbiji i dalje više praktikuju reaktivnu logiku i da su kupci ti koji će u ovom domenu morati da naprave prvi korak tj. pritisak da bi se kompanije transformisale. Gledajući na mere cirkularne ekonomije koje za fokus imaju saradnju sa kupcima, manje od jedne trećine kom- panija je započelo ili uspešno sprovelo neku od tri navedene mere kao što su sprovođenje uslužnih modela poslovanja, targetiranje ekološki svesnih kupaca ili prelazak na ekološku ambalažu koja se čini i kao najlakša od tri mere za sprovođenje.

U pogledu mera za Interno upravljanje uticajem na životnu sredinu, najviše se poodmaklo sa sprovođen- jem standarda ISO 14000 - što je kao sprovedeno navelo 16.4% kompanija. Najlošije se stoji sa kros- funkcionalnom saradnjom, što govori o nedostatku internih menadžment struktura i procesa koji bi pov- ezali razne funkcije i izvršioce u misiji sprovođenja mera cirkularne ekonomije. Jedna petina svih kom- panija sprovodi barem neku od mera internog up- ravljanja uticajem na životnu srednu, a nešto više od jedne petine planira da sprovede barem jednu od mera na ovom
Sprovođenje principa cirkularne ekonomije u delo nosi sa sobom puno izazova, ali i suočavanja sa pre- prekama koj emogu biti interne, ali i eksterne. U ovoj studiji sagledavali smo niz barijera koje mogu da budu grupisane u 6 grupa barijera: organiza- ciono-kadrovske, finansijske, Institucionalne, Infra- strukturne, društvene barijere i tehnološke bari- Utisak je da su gotovo sve navedene barijere pretežno percipirane kao umerene ili visoke. Čini se da su društvene barijere najveće prepreka. Kao dve najviše barijere ovde, ali i uopšteno, navode se nedovoljno razvijena kulutura potrošača, nedosta- tak svesti i osećaja hitnosti za pitanje cirkularne ekonomije u društvu kao i otpor moćnih društve- nih aktera koji žele da zadrže status kvo. Od drugih značajnih barijera, navode se duboko ukorenjene tehnologije linerane proizvodnje, nepostojanje ili nizak nivo subvencija za firme koje učestvuju u cirku- larnoj ekonomiji kao i visok počenti nivo ulaganja potreban za implementaciju principa cirkularne ekonomije.
Kao tri glavna benefita cirkularne ekonomije za privredna društva, navode se: smanjenje zagađenja i štetnog uticaja na životnu sredinu (49%), ušteda u nabavci sirovina (38.9%) i povećanje profita (31.5%). Ipak, ne postoji jasan konsenzus o benefitima. Za- nimljivo je da se smanjenje zagađenja i štetnog uti- caja na životnu sredinu navodi kao glavni benefit

- što ukazuje na to da postoji svest o tome da kom- panije ne posluju nezavisno od prirodnog okruženja i da resursi nisu neograničeni. Nestankom prirode i ravnoteže u prirodi, nestaje i sve ostalo. Sa druge strane, ovo može ukazivati i na posrednu korist od dobrog korporativnog građanstva pa samim tim i dobre reputacije. Sa druge strane, razvoj poslovne otpornosti i privlačenje talentovanih kadrova su najmanje navođeni benefiti sprovođenja cirkularne ekonomije.

Najinteresantniji podsticaj koji bi mogao da do- prinese većoj posvećenosti kompanija cirkularnoj ekonomiji se odnosi na poreske olašice. Više od pola ispitanika, tačnije njih 54.5%, navelo je ovu meru kao Sledeća mera je bila oslobađanje plaćanja ekološke takse koju je navelo 36.2%. Tek na trećem mestu nalazi se povećana profitabilnost kao posledica primene principa CE. Deluje da privredna društva u Srbiji više vrednuju smanjenje nameta nego povećanje prihoda/profita.

Kadrovski resursi i stručna pomoć

• Tri četvrtine ispitanika ne bi znalo gde da potraži savetodavnu, finansijsku iil tehnološku podrška za sprovođenje cirkularne ekonomije.• Na pitanje gde se može dobiti finansijska podrška za prelazak sa linearne na cirkularnu ekonomiju, na-vedeno je preko 30 različitih odgovora. Najviše ispi-tanika bi se obratilo: državi, ministrastvu tj. agenciji za zaštitu životne sredine, gradu, opštini, lokalnoj samoupravi kao i ministarstvu privrede.• Na pitanje gde se može pronaći tehnološka podrška za prelazak sa linearne na cirkularnu ekonomiju, na-vedeno je preko 20 različitih odgovora. Najviše ispi-tanika bi se obratilo: PKS, ministarstvu tj agenciji za zaštitu životne sredine, univerzitetima i fakultetima.• PKS se navodi kao prvo telo od izbora kojem bi se privredna društva obratila za savet oko pitanja cirku-larne ekonomije.• Najveći broj privrednih društava u Srbiji nema odgovorna lica za cirkularnu ekonomiju niti spoljno angažovane konsultante. Ovo znači da više od jedne trećine anketiranih pravnih društava ima odgovorna lica ili timove koji se bave sprovođenjem principa CE u delo.• U situaciji u kojoj privredna društva mogu da izaberu kako da dođu do stručnih kadrova iz oblasti CE, na prvom mestu bi se opredelili za obuku sopstvenih zaposlenih za obavljanje poslova implementacije CE. Interesantno je da je opcija angažovanja spoljnih konsultanta bila privlačnija od zapošlja-vanja kadrova. Ovo može biti iz više razloga. Naime, privredna društva možda doživljavaju CE kao nešto čemu je potrebna povremena pažnja, a sa druge strane moguće je i da je u pitanju niska svest o ovoj problematici tako da ne postoje ni interni kapaciteti koji bi mogli da formulišu opis uloge zelenog me-nadžera, pa samim tim ni da sprovedu kvalitetan proces regrutovanja ovih kadrova.• Učinak zelenih menadžera kao i spoljno angažo-vanih konsultanta je većinski bio pozitivan. Više od polovine ispitanih je ovde dalo pozitivnu ocenu zelenim menadžerima, timovima zaduženim za CE kao i spoljno angažovanim konsultantima.• Kao edukacije koje bi najviše pomogle oko boljeg planiranja i implementacije dobrih praksi cirkularne ekonomije, najčešće se navode obuke iz: upravl-janja otpadom (55.6%), alternativnih izvora energije (46%), cirkularnosti proizvoda (45.2%) kao i dostup-nosti fondova (39.7%).• platformi za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije čulo je nešto malo manje od polovine anketi-ranih - njih 43.6%. Ipak, većina onih koji su čuli za ovu platformu nisu upućeni u detalje. Oni koji su detaljno upućeni u rad ove platforme čine svega 5.5% ispitanih.

Zakonski okvir

Kada su relevantni zakonski okviri u pitanju, većina ispitnaika navodi da je čulo za zakone, ali da nisu upućeni u detalje. Najbolja je situacija kod Zakona o upravljanju otpadom gde je 29.6% ispitanika na- velo da su dobro upućeni. Sa druge strane najlošija situacija je kod pravilnika o nusproizvodu za koji nije čulo 3% ispitanika, a tek 7.4% navodi da je dobro upoznato sa istim.
Gotovo dve trećine ispitanika ne zna da će najkas- nije od januara godine mnoštvo preduzeća iz Srbije koja izvoze u EU morati da imaju naznačen karbonični otisak na svojim proizvodima. Dodatne analize pokazale su da one kompanije koje izvoze u EU ne odudaraju od ovog rezultata što je zabrinja- vajuće i gde se može očekivati zastoj i usporenje u izvozu u EU, ako se u međuvremenu informisanost na ovom polju ne popravi.
Analizirajući odgovore na pitanje uticaja Zakona o upravljanju otpadom na poslovanje kompanija u Re- publici Srbiji, većina ispitanika njih 6% navela je da je zakon pozitivno uticao na njihovo poslovanje, dok je njih 13% navelo da je zakon imao štetan uticaj.
U pogledu uticaja Pravilnika o nus proizvodu na poslovanje kompanija u Republici Srbiji dve trećine ispitanika je navelo da je uticaj pravilnika pozitivan, dok je svega jedan od deset ispitanika navelo da je uticaj
Na većinu privrednih društava, njih 53%, Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu utiče pozitivno. 38% ispitanika navelo je da ovaj zakon nema uticaja na njihovo

UVOD

Cirkularna ekonomija je deo sveobuhvatne zelene tran- zicije ekonomije i društva i odnosi se prevashodno na promenu poslovnih procesa kojom se pružaju odgovori na globalni ekološki izazov - rapidno smanjivanje raspoloživih resursa uključujući i prirodne izvore energije, povećanje potrebe za energijom u skladu sa global- nim povećanjem proizvodnje koje prati kontinuirani ekonomski rast i porast populacije, rast zagađenja u svim oblicima uključujući i industrijski otpad, povećanje emisije takozvanih greenhouse gasova.

Prelazak sa lin- earne na cirkularnu ekonomiju je kompleksan proces koji ima svoje zakonodavne, političke, tehnološke i ekonomske aspekte. Naravno, na početku se nalazi po- treba da se promeni rasprostranjena neobaveštenost o značaju i mogućnostima cirkularne ekonomije – naime, mnoštvo privrednika u Srbiji nije upoznato ni sa načel- nim konceptom cirkularne ekonomije, a kamoli sa real- nim potrebama i mogućnostima.

Cirkularna ekonomija je fenomen koji je u povoju i u ekonomski razvijenim zemljama. Na globalnom nivou tek oko 9% kompanija ima implementiran cirkularni model. Cirkularnu ekonomiju – kao uostalom i širi po- jam zelene tranzicije – ne treba vezivati isključivo za ekološke mere zaštite i očuvanja životne sredine mada je to glavni, strateški cilj. Cirkularna ekonomija ne po- drazumeva da će troškovi proizvodnje zahtevati per- manentno povećanje, naprotiv, uvođenje cirkularnog umesto lineranog modela proizvodnje ima osim svojih ekoloških razloga i temeljnu ekonomsku logiku – ušt- ede u domenu nabavke sirovina, uspostavljanje održivih modela, korišćenje otpada bilo sopstvene kompanije ili nekog drugog proizvođača kao sirovine, stvaranje ta- kozvane industrijske simbioze u kojoj je otpad jednog proizvođača sirovina drugog, povećanje nivoa svesti o mogućnostima uštede energije u procesu proizvodnje, korišćenje alternativnih izvora energije, kombinovanje cirkularne ekonomije sa mogućnostima digitalne trans- formacije u smislu naprednijih i preciznijih modaliteta proizvodnje i smanjenje restlova, drugačiji kanali pro- daje, uštede u domenu nabavke, korišćenja poslovanja bez papira, smanjenja zaliha i proizvodnih viškova, korišćenje virtuelnih simulacija radi smanjenja otpada u fazi ispitivanja, redizajniranje proizvoda koje omogućava zamenu delova, cirkularnost ili razgradivost, upotreba adekvatnih sastavnih komponenti u proizvodnji, dru- gačiji i duži vek proizvoda, itd.

PREDMET ISTRAŽIVANJA

Istraživanje na temu cirkularne ekonomije među privred- nim društvima u Srbiji ima za cilj da pruži detaljniji uvid u nivo poslovne svesti u pogledu cirkularne ekonomije, ali takođe i u realne potrebe za tranzicijom sa linerane na cirkularnu proizvodnju, svest o poznavanju istanci na ko- jima pomenuta preduzeća mogu da dobiju savetodavnu, finansijsku ili tehnološku podršku, svest o ekonomskoj isplativosti cirkularnog modela, svest o neophodnosti uvođenja cirkularne ekonomije zbog promenjenog poslovnog ambijenta i zakonske regulative EU koja se odnosi, na primer, na CO2 footprint standarde prilikom izvoza u EU počev od 2026, odnosno implementaciju Carbon Border Tax promena, svest o tome da cirku- larnost i održivost modela proizvodnje može opredel- iti kupca za konkretan proizvod sa porastom njihove ekološke svesti. Industrije na koje se istraživanje prven- steno fokusira definisane su u Mapi puta za cirkularnu ekonomiju u Srbiji: proizvodna industrija, poljoprivreda i hrana (viškovi hrane i otpad od hrane), plastika i ambal- aža, građevinarstvo.

METODOLOŠKI PRISTUP

Tehnika istraživanja i administracije: Internet anketa uz amostalno popunjavanje od strane ispitanika (CAWI).

Ciljna populacija: Izvršioci iz domaćih privrednih društava u Republici Srbiji koji posluju u proizvodnoj industriji, pol- joprivrednoji i prehrambenoj industriji, industriji plastike i ambalaže, građevinarstva i drugih industrija. Kao do- datan uslov, ispitanici su morali da budu deo vlasničke ili rukovodeće strukture, ili zaposleni sa visokom stručnom spremom.

Veličina uzorka: 365

Period sprovođenja istraživanja: 17 januar 2022 - 5 feb-

ruar 2022.

Okvir uzorkovanja: Baza kontakata PKS (distribucija poziva putem emaila) i panel agregatori.

Dužina intervjua: 13.5 minuta

Instrument: Upitnik koji se sastoji iz tri celine.

Sekcija 01: Uvodna i skrining pitanja koja imaju za cilj obezbede da se u anketu uključe samo ispitanici koji pripadaju ciljnoj
Sekcija 02: Cirkularna ekonomija (znanja, stavovi, prakse) pokriva niz tema vezanih za svest, stavove i prakse cirkularne Ova pitanja prate i nivo potreba za prelazak sa linearne na cirkularnu ekonomiju, ispituju barijere na putu ka cirkularnoj ekonomiji kao i percipirane benefite cirkularne ekonomije.
Sekcija 03: Kadrovski resursi i stručna pomoć. Cirku- larna ekonomija je nemoguća bez ljudi koji su ključni nosioci i dizajneri ovih S tim u vezi ovaj blok pitanja ispitivao je da li kompanije imaju kadrove odgovorne za ove procese, kako mogu da izgrade svoje kadrovske kapacitete i da li znaju od kojih insti- tucija mogu da potraže stučnu pomoć. Takođe, u ovom delu pitali smo i pitanja vezana za poznavanje pravnog okvira koji utiču na prakse cirkularne ekonomije.

Sekcija 04: Zakonski okvir pokriva niz pitanja koja posmatraju upoznatost ispitanika sa relevantnim zakonskim okvirima i pravilnicima koji regulišu ili utiču na: obavezu i način sprovođenja principa cirkularne ekonomije, odgovorajaće obeležavanje proizvoda, izvoz roba u zemlje EU.

NALAZI: UVODNA I SKRINING PITANJA

Cilj ovog bloka pitanja bio je da osigura odgovarajući profil ispitanika. Konkretno ispitanici su morali biti zapo- sleni u privrednim društvima u Srbiji, i to na rukovodećim pozicijama, ili na nerukovodećim pozicijama koje u zah- tevaju visoku stručnu spremu.

1. Pozicija ispitanika

Šta od sledećeg najbolje oslikava Vašu poziciju u kom- paniji u kojoj radite?

69.9% ispitanika deo su vlasničkih ili rukovodećih struku- tura, dok su 30.1% zaposleni na nerukovodećim pozicija- ma koje zahtevaju visoku stručnu spremu. Ovo je izuzetno povoljna struktura uzorka jer je velika većina zaposlenih na onim pozicijama koje daju povećanu preglednost važnih upravljačkih procesa i agendi poput sprovođenja princpa cirkularne ekonomije.

2.Radno iskustvo ispitanika

Koliko radnog staža ukupno imate?

U pogledu radnog staža ispitanika, Najveći broj ispitnika, njih 42.5% ima između 11 i 25 godina radnog staža, a više od 80% ispitanika ima barem 6 godina radnog staža. Ovo opet indikuje na povoljnu strukturu uzorka jer su većinu činili iskusni menadžeri i zaposleni.

3. Izvozna orijentisanost privrednog društva

Odaberite sve što je od navedenog tačno u slučaju Vaše kompanije.

Na tržišta EU zemalja izvozi nešto manje od polovine an- ketiranih privrednih društava, tačnije 44.7%. Ovu pod- gurpu izdvajamo usled čitavog niza EU regulativa koje stupaju na snagu najkasnije do 2025 a odnose se na obavezu stavljanja CO2 otiska na ambalažu proizvoda sve robe koja je predmet izvoza u uniju.

4. Veličina preduzeća

Po veličini, preduzeće u kojem radite je:

U svakoj zdravoj industriji najveći broj privrednih društa- va čine mikro, mala i srednja preduzeća. To je slučaj i sa uzorkom ove studije gde tri četvrtine ispitanika dolazi iz MSP dok ostatak dolazi iz velikih privrednih društava.

5. Industrijska grana

Šta od sledećeg najbliže opisuje industrijsku granu Vaše kompanije?

Sve ciljne industrijske grane, izuzev plastike i ambala- že brojale su više od 30 anketiranih kompanija (30 je konvencija o minimalnom uzorku). Industrije koje nisu bile deo prioritetnih industrijskih grana svrstane su pod “Neka druga industrijska grana”

NALAZI: CIRKULARNA EKONOMIJA
(ZNANJE, STAVOVI, PRAKSE)

6. Duh vremena

U kojoj meri se slažete ili ne slažete sa sledećim iskazima:

Ovo pitanje imalo je za cilj da ispita niz globalnih makro- trendova i pogleda na svet vezanim za rastući pritisak na opadajuće prirodne resurse, rastuće potrebe kompanija za energijom, kao i internim i eksternim vektorima uticaja na privredna društva da posluju u skladu sa principima criku- larne ekomomije. Zanimljivo je da je po svim tačka ostvaren većinska saglasnost. Naročito se izdavaja gotovo jednogla- sni konsenzus oko toga da bi svaka kompanija trebalo da pruži aktivan odgovor na ekološke izazove, kao i da je otpad koji privreda generiše u konstantnom porastu. Najmanja stopa saglasnosti, a opet natpolovična odnosila se da rastu- će potrebe kompanije za energijom, kao i stavkom da sve veći broj kupaca bira proizvode ekoloških kompanija.

7. Svest o cirkularnoj ekonomiji

Šta je od sledećeg tačno u Vašem slučaju?

Nešto više od jedne petine ispitanika nije čulo za cirku- larnu ekonomiju (CE). 60.5% navodi da je čulo za termin, ali da nisu upućeni u detalje. Konačno, manjina ispitanika, njih 17.8% navodi da su čuli za cirkularnu ekonomiju i da im je jasno šta taj pojam podrazumeva. Ovo pokazuje da je informisanost o CE niska i da postoji ogroman prostor za poboljšanje.

8. Znanje o cirkularnoj ekonomiji

Odaberite sve od sledećeg što smatrate za ključne prin- cipe cirkularne ekonomije. Ukoliko pre ove studije niste čuli za cirkularnu ekonomiju onda pokušajte ovo pitanje da odgovorite ne oslanjajući se na spoljne izvore već na sopstvenu intuiciju.

6-R model definiše cirkularnu ekonomiju (CE) kroz 6 principa:

RECYCLE: Reciklaža i ponovno vraćanje materijala i

sirovina u tokove proizvodnje

REPAIR: Popravka komponenti i delova tako da se

produži životni vek proizvoda

REUSE: Ponovna upotreba proizvoda tako što se ispravan proizvod koji više nekom ne treba, ne baca već daje ili prodaje nekome kome treba
REDUCE: Smanjenje potrošnje energije i materijala
REFUSE: Odbijanje upotrebe svega onoga što nije

isključivo neophodno

RECONSIDER Ponovno razmatranje poslovnih mo- dela kako bi se smanjio otpad i napravile uštede

Cilj ovog pitanja je bio da testira do koje mere ispitanici tačno znaju šta je obuhvat CE. Na ovo pitanje nije dobi- jen ni jedan tačan odgovor (odgovor koji je naveo svih 6 tačnih principa i ni jedan netačan princip).

Dva najbolje prepoznata principa cirkularne ekonomije su reciklaža i ponovna upotreba koje je tačno navelo više od 2/3 ispitanika. Odbijanje upotrebe svega što nije neophodno je najmanje prepoznat princip CE koji je tačno navelo svega 28.34% ispitanika. Visoko kotiran netačan odgovor koji je navelo 66.1% ispitanika odnosio se na upotrebu obnovljive energije.

9. Sprovođenje cirkularne ekonomije

U literaturi cirkularna ekonomija se često definiše kroz 6 principa koji su dati ispod. Koje sprovodi Vaša kom- panija?

Ohrabruje podatak da 96.4% anketiranih privrednih dru- štava u Republici Srbiji sprovodi jedan ili više principa CE u svom poslovanju. Dva najčešća principa koja se im- plementiraju su reciklaža (sprovodi 59.8%) i smanjenje potrošnje energije i materijala (sprovodi 57%). Punu pri- menu svih 6 principa CE navelo je svega 8.5% privred- nih društava. Ono što zabrinjava je što princip odbijanja utroška nepotrebnih resursa navodi svega 36.6%. Ovo može da indikuje na nedostatak procedura i struktura koje omogućuju preosmišljavanje procesa i proučavanje tokova materijala i energije.

10. Percepcija cirkularne ekonomije

Odaberite sve iskaze sa kojima ste saglasni

Nešto više od tri četvrtine ispitanih kompanija, navodi da je sprovođenje princip cirkularne ekonomije korisno. Nešto malo više od pola kompanija navodi da je spro- vođenje cirkularne ekonomije isplativo. Imajući u vidu nivo svesti o pojmu CE - ove rezultate bi trebalo uzeti sa dozom rezerve.

11. Potreba za prelazak sa linearne na cirkularnu ekonomiju

Koji nivo prioriteta bi, u kompanijama sličnim Vašoj, tre- balo dati sprovođenju principa crikularne ekonomije?

Izuzetno je ohrabrujuće što dve trećine ispitanika smatra da bi sprovođenju cirkularne ekonomije u njihovoj kom- paniji trebalo biti dat visok (46.3%) ili vrhunski prioritet (21.9%). Za umereni priritet opredelilo se 29% ispitanika. Odavde se nedvosmisleno uočava jasna potreba za pre- lazak na cirkularne modele poslovanja.