Све је почело за време короне, прилично стихијски, без бизнис плана и бројки. Тада су двоје креативаца који су уједно и велики љубитељи природе, путохоличари и авантуристи, али и брачни пар, Јасмина Лазић и Слободан Бранковић, све своје љубави спојили у једну малу радионицу са душом коју су назвали Вредни дабар.
У њој праве производе од природних и рециклираних материјала. Познати су пре свега по практичним табуреима са оставом и необичним лампама, али праве и чивилуке, љуљашке, дрвене свећњаке, сандуке за дрва, занимљиву зидну декорацију попут рустичних слика и мапе света. Понекад, по посебном захтеву, рестаурирају и стари намештај.
Мада су обоје економисти по струци, пронашли су се управо у радионици која се тренутно налази у Београду, у Кумодражу. Због љубави према природи, ускоро планирају пресељење у неке зеленије крајеве, откривају у разговору за портал Циркуларна економија.
– Бане је раније радио као менаџер продаје у неколико трговинских објеката, а једно време је живео и радио у Словачкој. Променио је пуно послодаваца док није схватио да му је потребна слобода да ради оно што највише воли, а то је ипак стварање сопственим рукама. Ја сам после неколико хонорарних послова током студија, покретањем Вредног дабра заправо добила прилику да се додатно усавршавам у областима менаџмента и маркетинга, што и јесте домен мог образовања. То је за мене заиста била својеврсна пракса у директном контакту са купцима, вођењу друштвених мрежа, монтажи видеа – прича нам Јасмина.
Када су одлучили да оснују радионицу, нису много размишљали о томе да ли ће имати довољно купаца. Стварали су по осећају и веровали да ће то доћи до правих људи. Откривају нам да су касније многе производе заправо креирали купци, својим специфичним захтевима и идејама. И даље се прилагођавају захтевима тржишта, тако да купци проналазе њих.
Не крију да их на почетку многи нису схватали озбиљно због помало луцкастог имена, али временом су се потпуно сродили са њим и са поносом истичу да је Вредни дабар део њиховог идентитета и синоним за нешто њихово, велико и битно.
– Пре целе приче, имали смо интерну шалу да смо као неки даброви, јер стално прикупљамо и гомиламо даске, палете, гајбице, флаше, тегле, стари намештај и сл. Увек нам је било жао да неко баци такве ствари, па су сви наши пријатељи знали да нам донесу нешто од тога, када не знају шта ће са стварима. И онда, када је зачета цела идеја о бизнису, дуго смо размишљали о имену, све док спремајући испит из енглеског нисам наишла на израз „еагер беавер“ који означава некога ко вредно ради, а у буквалном преводу значи „вредни дабар“. Тада је једноставно кликнуло и све се уклопило – присећа се Јасмина.
Лампе од кантица еурокрема и жардињере од пластичних цеви
Мада посао уме да буде захтеван и напоран, а све раде сами, воде се филозофијом да када волиш оно што радиш, онда ни последњи атом снаге није узалуд потрошен.
Осмишљавање производа и производња су превасходно Банетов део посла. Инспирацију проналази на сваком кораку. Оно што је за неког стара неупотребљива дашчица, за њега је будући занимљив чивилук. Обичне пластичне кантице од павлаке и еурокрема су материјал за несвакидашњу лампу у облику светионика. А када су у шетњи на зидићу Нишког кеја пронашли најобичнију флашу вискија, он ју је већ тада видео као нову стону лампу.
Не крију да иза сваког производа стоји огроман процес да би он на крају изгледао баш тако како изгледа. Било је, кажу, покушаја и грешака, тестирања и експериментисања. Дуго им је требало да стандардизују одређене сегменте посла, мада и даље повремено нешто додају и унапређују, јер ручни рад је ипак жива ствар.
– Многе пројекте радимо и за своју душу, и у њима посебно уживамо јер ту увек пустимо машти на вољу. Тако смо заједничким снагама правили украсне печурке од лименки, старих тањира и поклопаца, бунар од бачених гума и летвица, украсну пчелицу од конзерве, оградицу од старих дашчица, жардињере од пластичних цеви, као и сандук за дрва од коришћених фиока – кажу Јасмина и Слободан.
Од скоро су се ухватили у коштац и са рестаурацијом старог намештаја, што је, како кажу, потпуно нова димензија посла. Почело је тако што су имали посебан мотив да обнове 40 година старо буре које је трунуло на тавану и тако сачувају једину успомену на покојног Банетовог деду.
– Невероватно је колико радости донесе један наизглед обичан обновљен предмет који је добио потпуно нову функцију и живот – причају нам.
Међу купцима и бака из забаченог села са југа Србије
Најзахтевнији део посла је проналажење материјала, од старих ормана, даски и флаша, до специфичних делова који су потребни како би се све уобличило у функционалан производ. Материјал проналазе на огласима и бувљацима, распитују се у окружењу. Често праве и сопствене акције прикупљања где уз донацију неког рециклираног материјала купци остварују попуст на производе. Не либе се ни да узму стари ормар, даске или палете у добром стању које људи остављају уз контејнер.
Иако верују да се може живети од овакве производње и данас, у ери индустријског намештаја и конзумеризма, признају да ни они тренутно не живе искључиво од тога.
– Нама је ово и даље додатни посао и хоби, али како је бизнис нагло почео да расте у последњих годину дана, заиста верујемо да све више људи препознаје вредност ручног рада. Као и за све, потребно је време да људи стекну поверење и схвате то што радите, тако да смо оптимистични да ће ова наша прича ускоро постати наш главни извор прихода – кажу „ вредни даброви“.
А они који су дефинитивно схватили вредност оваквог рада купују у радионици са душом из различитих разлога. Има међу купцима угледних људи који уређују своје салонске станове, власника апартмана, кафића и разних туристичких и преводилачких агенција, па све до баке из једног забаченог села са југа Србије.
– Трудимо се да увек изађемо у сусрет када је то могуће тако да сви буду максимално задовољни од првог контакта, што квалитетом самог производа, што целокупном услугом и сарадњом. Када производ доспе у њихове руке, прва реакција је увек одушевљење и то да производ заправо изгледа још боље него на сликама. Заиста се трудимо да што боље дочарамо сваки производ кроз слике и снимке, али тек када га виде уживо, добију прави дојам. То је нарочито изражено код табуреа, због различитих боја и текстуре мебл штофа, удобности сунђера, функционалности скривене оставе, па нам се често јаве после пар дана са још већим усхићењем када схвате колико је заправо практичан и удобан – кажу Јасмина и Слободан.
Њихови купци најпре цене естетику, функционалност и практичност, а еколошки аспект им није приоритет, али је свакако додатни плус. Ипак, како кажу, постоји све већи број појединаца који истичу еколошки аспект као главни критеријум за куповину њихових производа и често донирају разне материјале.
– На почетку смо имали благе предрасуде да ће нам рециклирани материјали бити минус и да ће многи сматрати да продајемо неко смеће. Међутим, временом се то показало као позитиван аспект нашег бизниса, јер на тај начин правимо потпуно аутентичне производе, који чак ни међусобно никада нису потпуно идентични. Можемо понудити коректне цене за нешто што је ипак стварано рукама и заиста дајемо нов живот веч одбаченим и заборављеним стварима.
У плану лустери и фотеље
Иако је све кренуло стихијски, будућност не препуштају случају. Имају много планова по питању ширења бизниса, а стационирање у зеленијем окружењу ће им свакако отворити нове сегменте и у самом послу.
– Планирамо да проширимо асортиман неким крупнијим производима, као што су лустери, фотеље, сточићи, барске столице и сл, па да у будућности можемо комплетно да опремимо, можда и неку нашу викендицу. Све то наравно захтева и много озбиљније алате и функционалнији простор за рад, тако да нам је рад на томе тренутно приоритет. Свакако би све и даље било потпуно оригинално и другачије и од неких коришћених или природних материјала, па је самим тим и доста захтевније. Ипак, време је показало да никад не можемо стриктно да планирамо, али имамо неке оквирне циљеве којима стремимо – кажу Јасмина и Слободан.
Другима који би пожелели да се опробају у сличном послу саветују да покушају, поготово ако имају добру и оригиналну идеју.
– Ако то раде стрпљиво и са душом, пронаћи ће своје место и на тржишту. Када ствараш срцем, људи то пре или касније заиста умеју да препознају – закључују „вредни даброви“.
a
