Туристе који овог лета посете Златибор, сачекаће у смештају две канте за одвајање отпада, уколико одседају у насељу Обудојевица, делу овог туристичког центра где је недавно почела селекција отпада.

То је само један од начина на који се атрактивне туристичке дестинације боре са све већим притиском на животну средину који велики број туриста са собом неминовно доноси.

Програм за заштиту животне средине Уједињених нација (УНЕП) истиче да 1,3 милијарду тоне отпада, што је између 4 и 8% укупне светске количине отпада, производе туристи. Просечан европски туриста ствара око килограм отпада дневно, а амерички до 2 кг, процењује УНЕП. Зато је све више дестинација које примењују различите стратегије у заштити животне средине.

У Бергену подземни систем, на Кипру рецикломати

Други највећи град у Норвешкој Берген, познат и као капија ка фјордовима, развио је подземни систем за одлагање отпада како би се сачувао средњовековни градски центар под заштитом Унесца. Мрежа вакуум цеви изграђена је испод центра града и омогућава да се отпад транспортује на ивицу града где се разврстава и даље обрађује, рециклира или користи за добијање енергије за грејање.

Уклањањем отпада испод земље, град се нада да ће смањити ризик од пожара, отпада, штеточина и буке и присуства возила за одношење отпада. Пројекат је сличан аутоматизованом систему који се користи на острву Рузвелт у Њујорку, које посети два милиона туриста годишње.

Иновативни системи су доступни и на мору. У главном граду Кипра, Ларнаки, на плажи је постављена машина за рециклажу пластике, стакла, метала како би се смањила количина отпада коју производе хотели на плажи и тако смањила количина пластике која улази у море.

Успех пилот пројекта довео је до постављања сличних машина на другим локацијама на Кипру. Корисници су награђени ваучером од једног цента за сваки рециклирани предмет. Ваучер могу искористити за плаћање паркинга, културних догађаја, изнајмљивање лежаљки и сунцобрана, као и за донације.

Сличне шеме постоје широм света, у Аустралији рецикломати прихватају козерве и пластичне флаше у замену за ваучере који се могу искористити за куповину од локалних бизниса, у Шпанији рецикоомати на плажама прихватају пластичне флаше у замену за кредит који се може користити за пуњење мобилних телефона или приступ бесплатном интернету.

Ница се одлучила за друге машине, па су на променади изнад плаже постављени компактори смећа чији је циљ сабијање отпада како би се олакшао транспорт и даља обрада. 

Нико не жели да гледа отпад на одмору

Велики проблем на одмору је отпад од хране који неретко чини 30 до 50% укупног отпада. Зато је неколико медитеранских земаља, међу којима су Шпанија, Италија, Малта, Палестина, Израел, Француска (Корзика) покренуло пројекат чији је циљ био управо сакупљање овог отпада у туристичким центрима.

Развили су јефтин и ефикасан систем сакупљања биоотпада од врата до врата, како из домаћинстава, тако и хотела и ресторана, а отпад је одношен у фабрике за компостирање. Пројекат је завршен 2015. године, а иако је било неких законодавних проблема, као и несклада са постојећим праксама управљања отпадом, показало се да се овај отпад може искористити. Сличне иницијативе су касније покренуте у туристичким деловима Шпаније и другим земљама.

Добар пример је и трогодишњи UrBAN-WASTE пројекат који је финансирала Европска комисија како би се побољшало управљање отпадом у градовима са високим приливом туриста „јер нико не одлази на одмор да види отпад“.

Пројекат је започео 2016. године на Тенерифима где је направљен оквир за сакупљање и одрживи третман отпада. Укључени су и градови попут Копенхагена, Фирнеце, Лисабона где је покренута и мобилна апликација која је награђивала туристе који су стварали мање отпада. Мада је пројекат званично завршен 2019. године, мрежа је наставила са радом.