У овом делу платформе бавимо се питањем уређења система сакупљања отпада од стране неформалних сакупљача и предлозима за унапређење њихових права, представљајући различите моделе увођења социјално угрожених група у радно-правни систем.
Кроз урађене анализе циљ је да се прикажу модели који могу да допринесу остваривању циља 1 – свет без сиромаштва, циљева одрживог развоја УН.
Реорганизација државног буџета и дефинисање права социјално угрожених група, које се баве сакупљањем отпада, су начини да се допринесе смањењу сиромаштва у локалној заједници.
Сваки сегмент системске промене кроз дефинисани темељ Европског Зеленог договора, води ка транзицији на одрживији, отпорнији и правичнији модел друштвеног система и приближавању нових друштвених вредности заснованих на избалансираном односу између људи, планете и економског просперитета.
Циљеви одрживог развоја, циркуларна економија, борба са климатским променама и опоравак Планете од загађења покрећу „ресетовање“ система досадашњег начина живота, подсећајући на важност речи: солидарност, инклузија и брига о заједници.
Једна од основних компоненти циркуларне економије и одрживог развоја је смањење производње отпада и загађења. Ово се постиже кроз адекватно уређен систем сакупљања сировина (отпад) у односу на законски оквир и социјално уређење државе. Међутим, поред важности обезбеђивања коришћених сировина у данашњем свету "нове нормалности" постаје још више важна брига о људима (радницима). У том контексту овде ће бити посвећена пажња неформалним сакупљачима отпада који се баве овим пословима пре свега због живота у тешком сиромаштву.
У систему циркуларне економије "потенцијални" отпад је вредна сировина која може бити коришћена у производним системима и обезбедити смањење трошкова и настанак отпада и загађења. У оваквом концепту управљања сировинама у Србији значајну улогу имају (неформални) сакупљачи отпада. Управо они кроз реорганизацију система могу бити потенцијални кандидати за нова зелена радна места. Поражавајући је податак да 87% прикупљеног отпада у Србији потиче из тзв. "сиве зоне", односно од неформалних сакупљача који на тај начин издржавају између 6-10.000 породица.
Да би систем био функционалан, неопходно је обезбедити организовано сакупљање и селекцију отпада, максимално коришћење секундарних сировина у новом циклусу производње (имплементирати принцип максималне искоришћености сировина "zero waste" принцип), прераду рециклабилних компоненти у нове вредности, смањење стварања отпада у свим фазама производње или пружања услуга, безбедно одлагање неупотребљивих фракција, потпуну заштиту животне средине и лица која обављају ове делатности кроз (не)формално ангажовање. Тај и такав систем у Србији није до краја заокружен и постоје тек неки елементи које је потребно редизајнирати и унапредити његову одрживост.
Управо стога Платформа за инклузију неформалних сакупљача секундарних сировина (као део Дигитиалне платформе за циркуларну економоију) тежи да окупи заинтересоване стране у намери да на најбољи начин дефинише законске одредбе за правно регулисање социо-економског положаја лица која се баве овом делатношћу.
Центар за циркуларну економију Привредне коморе Србије је 14. маја 2021. у сарадњи са пројектом “Управљање отпадом у контексту климатских промена (ДКТИ)” који у Србији спроводи Немачка организација за међународну сарадњу ГИЗ, организовао састанак поводом представљања две анализе:
„Истраживање о механизмима за укључивање у формално тржиште рада корисника новчане социјалне помоћи“
Ово истраживање произашло је на основу искустава са терена у директном тестирању модела инклузије сакупљача који су развијени у оквиру ГИЗ пројекта. Како је за већину сакупљача социјална помоћ једини стални извор прихода, оно је и кључни демотивишући фактор њиховог даљег ангажовања на тржишту рада.
„Ex Ante анализа проширења система поједностављеног ангажовања радника на привременим и повременим пословима – сакупљачи секундарних сировина“ о којој је говорила менаџерка за регионалну реформу Ирена Ђорђевић из НАЛЕД-а.
Један од предлога из овог документа за решавање проблема неформалних сакупљача отпада је увођење регистра који би, уз поједностављену процедуру, омогућио њихову евиденцију и лакше остваривање додатних, односно очување стечених права.
Обе анализе, сумирани налази, као и пратеће презентације доступне су:
a
